EK prognozira pad crnogorske ekonomije od 14,3 odsto

 EK prognozira pad crnogorske ekonomije od 14,3 odsto

Ilustracija, Foto: Pixabay

Evropska komisija (EK) prognozirala je, u novim jesenjim ekonomskim prognozama, pad crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini od 14,3 odsto.

EK je u proljećnim prognozama za ovu godinu predvidjela pad od 5,9 odsto.

EK je, u prognozama u koje je agencija Mina-business imala uvid, saopštila da će BDP u narednoj godini rasti 6,8 odsto, što je više od 4,4 odsto koliko je prognozirala u proljećnom izvještaju.

Rast crnogorske ekonomije će 2022. godine, prema najnovijem izvještaju, iznositi 3,7 odsto.

“Poslije relativno mekog prvog talasa infekcija Covid-19 u proljeće, uslijedio je mnogo veći i produženi drugi talas, ubrzo nakon toga. Šok je imao široko rasprostranjene efekte po ekonomiju, deprimirajući usluge turizma i maloprodaje, kao i trgovine, investicionog zapošljavanja i javnih finansija”, navodi se u dijelu izvještaju EK, koji se odnose na Crnu Goru.

Iz EK su naveli da je osnovni scenario postepeni oporavak naredne i 2022. godine, vođen planiranim ulaganjima u turizmu i energetskom sektoru ,kao i javnim i privatnim građevinskim aktivnostima.

“Oživljavanje privatne potrošnje će biti podržano rastom zaposlenosti, jačim doznakama i rastom kredita”, smatraju u EK.

Pandemija Covid-19 i posljedično uvođenje ograničenja putovanja devastiralo je, kako su kazali, veliki crnogorski turistički sektor, uzrokujući jedan od najvećih padova BDP-a u Evropi.

“Nakon rasta od 2,7 odsto u prvom kvartalu, ekonomska aktivnost je preliminarno pala 20,2 odsto u drugom tromjesečju, pogođena slabljenjem spoljne i domaće tražnje”, navodi se u izvještaju.

Iz EK su podsjetili da putovanja i turizam čine više od 20 odsto BDP Crne Gore.

“U prvih osam mjeseci broj dolazaka turista smanjio se gotovo 80 odsto zbog ograničenja putovanja i zabrinutosti u vezi sa virusom. Turistički šok ima duboke efekte na domaću potrošnju i investicije”, rekli su iz EK.

Međutim, čak i ako se predviđa da će se putovanja nastaviti u naredne dvije godine, prognozirano je da će to biti znatno ispod nivoa prije krize, jer se samopouzdanje putnika oporavlja postepeno. Ključni uslov za brzi oporavak ekonomije od naredne godine bi bio da epidemija ostane ograničena na predstojeću zimu i proljeće.

“Na osnovu ove pretpostavke, crnogorska ekonomija mogla bi se oporaviti zahvaljujući podršci investicijama u građevini i oživljavanju privatne potrošnje, vođenom rastućom zaposlenošću, bankarskim pozajmicama i doznakama iz inostranstva”, precizirali su iz EK.

Iz EK su kazali da su uticaj pandemije i posljedica kontrakcije ekonomske aktivnosti na nezaposlenost do sada bili ublaženi subvencijama za zarade, kako bi se izbegla veća otpuštanja.

Kao rezultat toga, podaci o nezaposlenosti za ovu godinu bilježe blago pogoršanje u poređenju sa mnogo bržim padom zaposlenosti.

“Osnovni scenario predviđa postepeni oporavak zaposlenosti, podsticanje privatne potrošnje i podršku revitalizaciji ekonomske aktivnosti naredne i 2022. godine. Ipak, brzina oporavka zavisiće od sposobnosti održavanja granica otvorenima za strane sezonske radnike i turiste”, navodi se u izvještaju.

Stopa nezaposlenosti u ovoj godini iznosiće 18,1 odsto, u narednoj 16,6 odsto, dok će u 2022. biti 15,9 odsto.

Iz EK su kazali da su javne finansije pod značajnim pritiskom zbog brzorastućih troškova za finansiranje Vladinog političkog odgovora na pandemiju, u kombinaciji sa naglim padom budžetskih prihoda usljed niže ekonomske aktivnosti.

Završetak prve dionice auto-puta Bar-Boljare, finansirane dugom, sada predviđen za sredinu naredne godine, pomoći će da se ublaže pritisci na javne finansije 2022.

EK prognozira da će javni dug Crne Gore ove godine iznositi 87,3 odsto BDP-a, naredne 85,6 odsto, dok će 2022. biti 83 odsto.

U EK očekuju da će u ovoj godini inflacija i dalje ostati prigušena na negativnoj teritoriji, prije skromnog rasta naredne i 2022. godine.

Kada su u pitanju zemlje regiona, EK predviđa da će ekonomija Hrvatske ove godine oslabiti 9,6 odsto, Slovenije 7,1 odsto, Albanije 6,8 odsto, Sjeverne Makedonije 4,9 odsto i Srbije 1,8 odsto.

Kada je u pitanju naredna godina, EK predviđa rast ekonomije Hrvatske 5,7 odsto, Slovenije 5,1 odsto, Srbije 4,8 odsto, Sjeverne Makedonije 3,8 odsto i Albanije 3,7 odsto.

EK je saopštila da će Evropska unija (EU) ove godine zabilježiti ekonomski pad od 7,4 odsto i biće potrebne dvije godine da se vrati na nivo prije pandemije.

“Ekonomija EU će naredne godine imati rast od 4,1 odsto, a 2022. tri odsto”, navodi se u jesenjoj ekonomskoj prognozi EK.

U eurozoni, ekonomski pad će biti 7,8 odsto ove godine, a zatim će zabilježiti rast od 4,2 odsto naredne i tri odsto 2022. godine.

(MINA Business)

Avatar

Portal Budva

Pročitajte još